Svetislav Milić

Svetislav Ž. Milić rođen je 9. 10. 1936. godine u Jasenici (opština Žitorađa), gde je i završio osnovnu školu. Rođen je u porodici koja se bavila pretežno poljoprivredom i koja se posle srpsko-turskog rata preselila iz Crne Gore u malo mesto pokraj Toplice. Nakon toga upisuje Vojnu školu tadašnje FNRJ. Tokom službe u Trebinju upoznao je svoju suprugu Ljubicu (dev. Vranić).

Službovao je u velikom broju gradova, uvek za otadžbinu, te je celu svoju porodicu selio u Kovilovo, Negotin, Sisak, Leskovac i poslednji put u Niš, gde ostaje do svoje smrti. U penziju odlazi kao stari zastavnik. Dobitnik je velikog broja odlikovanja koja su mu dodeljena za vojne zasluge.

Uvek je svojoj porodici govorio da budu korisni zajednici i da pokušaju da pomažu, te je učestvovao u radnim akcijama, a na to je motivisao i svoje sinove Dragana i Mileta.

Preminuo je 11. 11. 2004. u Vojnoj bolnici u Nišu, a uz dozvolu njegove porodice formirana je Nagrada „Svetislav Milić · mladima od srca“, kao porodični spomenik svim njegovim dobrim delima.

„Moj put me je vodio kroz vojnu službu, kroz mnoge gradove i predele. Susretao sam ljude različitih kultura, običaja i jezika, ali uvek sam nosio u srcu jednu istinu: da je svako ljudsko biće vredno poštovanja, bez obzira na poreklo, boju kože ili versko opredeljenje. Verovao sam da je pravda temeljna vrednost koja mora biti dostupna svakome. Ali istovremeno, shvatio sam da pravda nije dovoljna sama po sebi. Bez ljubavi, razumevanja i podrške, ona može ostati samo pusta reč na papiru.“Svetislav Milić, iz memoara