Živko Milić

Živko Milić, otac Svetislava, rođen je početkom XX veka u selu Jasenica, u blizini Žitorađe, u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Potekao je iz čestite i vredne seoske porodice. Njegov otac bio je Tasa, a majka Ljubinka, ljudi duboko ukorenjeni u tradiciju, zemlju i pravoslavnu veru, koji su svojoj deci usadili poštovanje prema radu, porodici i zajednici.

Od najranije mladosti Živko je bio vezan za zemlju i poljoprivredu, koja je u tom kraju predstavljala osnov opstanka i života. Odrastao je u vremenima velikih istorijskih lomova: balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, kao i teških posleratnih godina. Uprkos oskudici i nesigurnostima, ostao je privržen svom selu i imanju, verujući da se radom, strpljenjem i istrajnošću može očuvati dostojanstvo čoveka i porodice.

Živko je po zanimanju bio zidar, a pored toga je obrađivao zemlju, gajio stoku i brinuo o domaćinstvu, oslanjajući se isključivo na sopstveni trud i znanje stečeno od predaka. Njegov život bio je usklađen sa ritmom prirode i godišnjih doba, a ugled u selu sticao je poštenjem, rečju koja se poštovala i spremnošću da pomogne komšiji u nevolji.

Porodica je za Živka bila centar života. Bio je oženjen Velikom i kao otac nastojao je da svoju decu vaspita u duhu rada, odgovornosti i čestitosti, prenoseći im vrednosti koje je i sam nasledio od Tase i Ljubinke. Svojim primerom pokazivao je da se istinska snaga čoveka meri istrajnošću, skromnošću i vernošću korenima.

Živkov život, iako lišen javne slave i istorijskih titula, predstavljao je temelj na kome su stasavale nove generacije. On pripada onoj tihoj, ali snažnoj Srbiji: domaćinima koji su svojim radom i požrtvovanjem očuvali narod, zemlju i porodicu kroz najteža vremena.